Josa Talent nadimak ni dobil zato ča je talentiran zbog nečeg, već kada ga je u osnovnoj školi učiteljica pitala neka ponovi ča je zadnje rekla, a on se digal i blisnul tekst iz Zagora kojeg je do tad čital pod klupom.
Srednju školu je, kej i svi pravi brinjaci, završil u Otošcu, većim dielom u birtiji pokraj škole. Nekako se provlačil, a onda su ga mater i ćaća poslali na fakultet u Zagreb. Nikad mi ni bilo jasno kako se uspil upisat, ali je. Biće da je ipak talent.
Onda, kad je nakon dva miseca došal iz Zagreba, malko je prominil govor, ositil se gradski štih, finoća i to, a kad smo se navečer našli na pijači zalomilo mu se i „kaj“. To bi potrajalo do pete pive, nakon toga bi opet počel divanit „ča“ i „krvavu mu pasju majku u guzicu jebem“ – njegovu omiljenu psovku.

Jednom smo tili napisat sve varijante psovanja ke su u vom kraju dobro jutro, dobar dan i laku nuoć. Al smo odustali jer svaki dan ispadne ka nova. Znali smo Josu zajebavat zbog kajkanja, a najbolje je bilo kada se doznal događaj sa fakulteta, kada mu je jedna zgodna studentica došla i pitala ga da joj objasni nešto na nekom nacrtu.
Josa je počel: -Ma kaj god, pa nema problema kolegice! Evo, ovo ti ide tak. Ovo ovak. Ovo bumo postavili onak, a tuote u vuome ćošu... –i tu je zamukal. Lipa cura ga je pogljedala i pitala zašto je prešao na strani jezik, a Josa je crven u licu pobigal.

S današnji cur iz Brinja ke pređedu u Zagreb, nema problema. One se odma prešaltadu na kajkavski pa se već prvi vikend dočim se spušćadu iz metropole u birtiji čini kej da se spušćalo pol Zagreba. A ve današnje ženske su i otpornije. Moredu se napit kej tuke, padat po podu, al se nećedu zajebat pa da ne kažedu „ča mi se to izmaklo“. A ne.

Jednom smo tako ispijali pivu, vrag zna koju po redu, dok se na šanku društvo friških učenic iz Zagreba motalo oko dečki sa malo skuplji auti. Pili su neku pijaču na gradski način – uspeš malo žestice, malo nekog soka, onda to pokriš ručnikom i tresneš kej munjen po marmoru. Onda to moraš popit na eks.

Mike, Josa, Jiva i ja smo to malko gljedali, onda nas je počelo nervirat jer od lupanja izgljedalo kej da će svaki čas počet tuča. Skoro je do nas došla jedna od tih „purgerica“. Cice joj stiegnute majcom tri broja manjom, traperice se oćedu raspuknut, a štikle su joj upadale med fuge na pločica.
-Bok! –rekla je.
-E, bog daj- rekli smo mi.
-Kaj ste vi novi ovdje? Nisam vas prije vidila?
Mika je prasnul u smij. Jiva je gljedal u nju i ni niš rekal. Josa Talent je gljedal u njenu majicu.
-Bok, ja sam Josip. – rekal je-
Miku je zalipilo od smija.
-Bok, ja sam Anastazija. – rekla je ona, dok ju je malo zaneslo. –ti si isto iz Zagreba?
-Pa, skoro. Ja studiram. 
Josa je najstariji i ima već pedeset, a ja ne znam nekog ki je toliko dugo na fakultetu. Kažu da je dva dekana već ispratil na Mirogoj.

-A jeel? A kaj studiraš, Josipe?
Miki su sad već suze išle.
-Mljekarstvo. – rekal je Jiva.- Već četrdeset godin pokušava pomust kakovu mladu kravu za diplomski, al mu nikako ne ide!
Prasnuli smo u smij, Mika se zaljal pivom. Josa je zakuval, til je nešto reć, al ga je mala pretekla.
-A ti se zoveš? –pitala je mene.
-Mile.
-Mile. Kakvo ime. Fakat simpatično. Pravo ono... kak se kaže...ličko.

-A ti si iz Zagreba? – pital sam
-Kaj se primjeti? –cvala je. –Ma neee... gore sam u školi.
-Znači ti si iz Brinja?
-Ma daaaa, al ja sam ti već duugo u Zagrebu... – nastavila je
-A kako to da te nismo vidili ako si iz Brinja? – pital je Mika. Josa je još bil ljut i ni til uopće razgovarat. Svejedno je i dalje gljedal u njenu majicu.
-Pa kaj ja znam, možda se ne krećemo u istom društvu. – počela se izvlačit.
A onda je Jiva ispalil: -A da nisi ti mala od Juke, nog ča je u zatvoru završil dok je bil skladištar?

Mala se okrenula iste sekunde, pitala nekog na šanku jel se ide u disko u Otočac i više nas ni pogljedala cielu noć, dokle god je nisu otpeljali.
-Otkud ti nju znaš? Pital je Josa.
-Pa kako je ti neznaš, ma žive par kuć dalje od tebe, medvide.
-To od onog Juke?
-E, od tog.
-Uh, krvavu mu pasju majku u guzicu jebem. Pa mi smo i neki rod u petom kolenu!

Mika se opet počel smijat, viče kako je Runje imal pravo, da je nad Brinje stavit šator, bil bi to najveći cirkus na svitu.
A čaš reć na to?