Fala dragom Bogu
čase muoga sela još uvik sićat mogu..
kad u njemu zima zazimi...
po vani se puno ne dela
a iz dimnjakov se od rane zorie dimi...
oko šporeta ča plansija u kući
dica bi se stisla i zasela
da mrzle ugrijedu noge
u uovčje vune pletenoj obući.
Po cieli dan bi se dosađivala
i čez poneštre zamagljene gljedala
kako iz neba ke pierje snig polako leprša
doli se kotrlja i vata, u slivaru na grane gole,
na crljene krove, na tarabe i plote
na stiernje i pute...
Kadi god se okrieneš, na sve buožje strane
sve bielo i čisto postane:
okolnji gaji i jelvici, kuće, štale, dvorišća, stogi,
voćari, uski putići i kuolnici.
I mirnoća se nika tajnovita svuda zavučie
pa ti se pričinja da samo tica frnut smi
dok zemlja svuoj san pod snigom u miru tijo spi.

.......
A dica ke dica - kako prolazidu ure
dosada ji nika uvati, pa ke od sriće ča nema bure,
tučiedu i batinadu s kućni vrati.
Radi sniga i zraka, van treba izać
dok je na nebu još sunca
pase pojigrat domraka!
Zatose bez priestanka i vikovito
dozivljedu preko ganka..
pa sve nako u žurbi zasukujedu nogavice
navlačidu buce, kape, bunde i rukavice
I već ji vidiš kako skačedu niz škale
po dvorišcu tačedu nie velike snižne bale
deladu grude, pa ji bacadu u ljude.
Il' snješka pravidu...
pa mierlina, ugljena, staru metlu i padelu tražidu.
A kad sve to proslavidu, zima jin zadnote zajde
pa bižidu u kuću
otriesadu snig pred vrati, stupadu s nogami
i čistidu s metluon smrznutu obuću.

......
A dogodit se bome znalo da snig nedilju dan
pada i pada neprestan'o
Stravoval bi jadan krst
da će zamest skruoz do krova
pa nieće moć van prodenut ni prst
I čagor bi starije ljude uzbudilo
dicu bi baš to veselilo
Pa bi jin u brigi znali reć
"e, draga dica, lako je dok ste mali
niš van živo ne fali
za vas je vuo vrime ke jedan lipi san
al' mi veliki po poslu moramo izlazit van!
Goveda 'ranit, krava je za telit...
lied u koritu tuć' i brat'
pa blago napajat'!
Mieso u slalamuri okrićat, za pršute nać kuke
naložit u kuvarni oganj,
bacit u jasla siena ovcan,
do kucka iskidat - napoj praščićien dat,
zrnja nasipat kokošan,
u kanta vodie naniest - lug istriest
dva tri naramka drv priniest..
I bome vaj ispred kuće prokidat snižinu,
pa skruoz do puta napravit prtinu
da narod more uvečer u prielo duoć knan!
Pa lipo speć police, skinut češnjaka iz poda
na komade izrezat šaru slaninu
povičerat uz divan... grijat se uz pećicu...
i kušat za tin doomaću slivovu rakijicu!
Pa kobuogda veselo pod biljac spat
i noge pod njin do zorie grijat!"